Ko može da polaže i kakva je budućnost profesije?

Jedno od najčešćih pitanja koje se postavlja na stručnim skupovima i forumima jeste: „Da li je potrebna specifična stručna sprema da bih postao lice za bezbednost?". Odgovor na ovo pitanje je kroz istoriju varirao, a i dalje je predmet izmena zakonskih okvira. U praksi, trenutni propisi omogućavaju da stručni ispit za obavljanje poslova BZR-a polažu lica sa različitim obrazovnim profilima. Nije neuobičajeno da u komisiji vidite diplomiranog pravnika, inženjera tehnologije, profesora tehničkog obrazovanja ili medicinskog radnika. Suština je u posvećenosti pripremi i razumevanju interdisciplinarne prirode ovog posla. Iako su u nekim periodima postojale naznake da će se zakon menjati u smeru dozvola isključivo za fakultete tehničke struke, realnost na terenu pokazuje da se veštine i znanje izuzetno cene bez obzira na formalno obrazovanje. Poslodavci neretko praktikuju da postojećeg zaposlenog, koji je već upoznat sa procesima u firmi, pošalju na obuku i pripremu za polaganje ispita, umesto da zapošljavaju potpuno novog radnika.

Perspektiva je izvanredna. Bilo da se radi o radu u agenciji za bezbednost i zdravlje na radu ili o statusu stalno zaposlenog lica u jednoj ustanovi, posla ima napretek. Male i srednje firme sve više traže outsourcing usluge, dok velike fabrike i sistemi zahtevaju stalno prisustvo stručnog lica. Iako se na domaćem tržištu plate kreću u širokom rasponu, od početnih pozicija do menadžerskih nivoa gde se one mere u hiljadama evra u međunarodnim kompanijama, jedno je sigurno: posedovanje licence otvara mnoga vrata i pruža značajnu sigurnost. Naročito kada se zna da je odgovornost ogromna, jer adekvatno upravljanje rizicima direktno čuva ljudske živote.

Struktura stručnog ispita: Šta vas čeka na Terazijama?

Polaganje ispita u prostorijama nadležne uprave je iskustvo koje zahteva ne samo znanje, već i izuzetnu psihičku stabilnost. Ispit se obično održava vikendom, a poznato je da traje ceo dan, nekada i duže od šest sati. Da biste uspešno prošli, morate savladati četiri ključne celine. Prve dve su „opšti deo" i „radno-pravni deo", a druge dve su srž profesije: „posebne mere zaštite" i „procena rizika sa pismenim radom".

Prvi deo: Međunarodni i domaći propisi

Ovo je segment gde kandidati često osete najveću konfuziju zbog sličnosti materije. U ovoj sobi se izvlače pitanja koja pokrivaju zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Ustav Republike Srbije, kao i obimnu međunarodnu regulativu. Od vas se očekuje da poznajete konvencije MOR-a (Međunarodne organizacije rada), poput Konvencije o inspekciji rada ili Konvencije o profesionalnim rizicima. Takođe, tu su i ugovori o osnivanju i funkcionisanju Evropske unije, gde se ispituju principi i načela. Forma je usmena, u prostoriju se ulazi u grupama, a ispitivači obično traže konkretne, kratke odgovore. Iako je gradivo obimno, retko se dešava da neko padne na ovom delu ukoliko je prošao osnovne definicije i razume logiku prevencije.

Drugi deo: Radno pravo i socijalna zaštita

Ovde vas čeka šarolik skup pitanja iz Zakona o radu, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Pitanja su vrlo konkretna: od godišnjeg odmora, beneficiranog radnog staža, preko zaštite podataka zaposlenih do povreda na radu. Kandidati često izveštavaju da je ovo deo gde se „brzo prolazi" ako se razume razlika između profesionalnog oboljenja i bolesti u vezi sa radom, kao i procedure zasnivanja radnog odnosa. Iako relativno benigni, ovi delovi zahtevaju da se ne zbunite pred komisijom, jer se pitanja nižu brzo, bez mnogo vremena za razmišljanje.

Treći i četvrti deo: Pismeni rad i odbrana procene rizika

Najveći izazov za većinu polaznika predstavlja izrada procene rizika na radnom mestu. Nekada ste mogli da ponesete kompletnu literaturu i unapred pripremljene matrice. Međutim, poslednje izmene pravila ukinule su mogućnost korišćenja literature, osim osnovnog spiska štetnosti i opasnosti. Dobijate konkretno radno mesto - to može biti zavarivač, automehaničar, tesar, laborant, pa čak i rudar ili berba sezonskog voća. U roku od dva sata morate napisati celokupan akt procene rizika, od opisa tehnološkog procesa, prepoznavanja opasnosti i štetnosti, do izračunavanja nivoa rizika putem odabrane metode (najčešće Kinney ili Matrica 5x5). Ovo je mesto gde se pokazuje da li ste materiju savladali sa razumevanjem ili ste samo bubali napamet. Ispitivači savetuju da ne idete u preterane detalje, ali da pokažete logički sled i zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom.

Nakon pismenog dela sledi usmeni deo kod predsednika komisije, gde se brane pravilnici za bezbednost na radu. Ovo je najstroži filter. Tu se postavljaju blic pitanja o tehničkim merama zaštite, zahtevima za opremu za rad, graničnim i akcionim vrednostima buke i vibracija, zaštiti na gradilištima i dokumentaciji za rad sa eksplozivnim atmosferama. Poznato je da upravo na ovom segmentu padne najveći broj kandidata, jer nema improvizacije - podaci moraju biti precizni.

Kako se efikasno pripremiti: Od literature do konsultacija

S obzirom na širinu gradiva, priprema za polaganje iziskuje više meseci posvećenog rada. Sama prijava ispita podrazumeva uplatu takse (koja se kreće nešto iznad 12.000 dinara, zavisno od aktuelnih republičkih administrativnih taksi), a od momenta prijave do poziva obično prođe između petnaest dana i tri meseca, zavisno od gužve. Taj period morate iskoristiti maksimalno efikasno. Većina iskusnih kandidata slaže se da oslanjanje isključivo na jednu knjigu ili skriptu nije dovoljno. Iako postoje odlični materijali za pripremnu nastavu dostupni na tržištu, komisija je poznata po tome što voli da postavi pitanje koje nije direktno obrađeno u skraćenim verzijama skripti.

Preporučuje se nabavka zvanične zbirke propisa iz oblasti BZR-a, ali i detaljno iščitavanje svih pravilnika koji se nalaze na sajtu Ministarstva. Iako spisak literature deluje konfuzno i obimno, neophodno je proći sve, od Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad, preko Pravilnika o elektromagnetskom polju, do specifičnih pravilnika za rad sa azbestom, gradilištima i opremom za rad. Kandidati sa iskustvom ističu da je izuzetno važno obratiti pažnju na novine u zakonodavstvu, poput zaštite mladih, trudnica i porodilja, jer su to česte teme na ispitima. Lično iskustvo sa polaganja koje se prenosi među kolegama ukazuje na to da se ne traži da znate napamet kaznene odredbe, ali se insistira na suštinskom razumevanju mera prevencije.

Značaj obuka i seminara: Da li se isplati investicija?

Veliku dilemu za sve koji planiraju da izađu na ispit predstavlja odluka o pohađanju dodatne obuke. U Beogradu i Novom Sadu postoji nekoliko organizacija i pojedinaca koji nude kurseve, često u trajanju od mesec dana ili intenzivnim vikend seminarima. Cene ovakvih priprema variraju, ali je generalni konsenzus da su konsultacije za ispit izuzetno korisne, naročito onima koji nemaju tehničko predznanje. Dobra obuka pomaže da se razjasni terminologija, raščiste nedoumice oko primene metoda procene rizika i dobiju dragocene smernice o tome šta koji ispitivač traži. Posebno je zanimljivo što mnogi polaznici ovakvih obuka ističu da im je najviše značilo upravo to što su ih predavači naučili kako da razmišljaju na ispitu, a ne samo šta da reprodukuju. Priprema ispita ovim putem transformiše apstraktne članove zakona u logične celine, što je od presudne važnosti u četvrtoj sobi, kada ste sami pred komisijom za pravilnike.

Osim formalnih kurseva, izuzetno je popularno pohađanje samih ispitnih rokova kao slušalac. Odlazak na Terazije dan pred vaše polaganje, ili mesec dana ranije, omogućava vam da iz prve ruke vidite atmosferu, čujete tipove pitanja koja se postavljaju i vidite kako kandidati reaguju. Ovo je besplatan, ali neprocenjiv oblik pripreme jer skida veo misterije sa čitavog procesa. Nervoza je najveći neprijatelj znanja, a upoznavanje sa okruženjem i načinom rada komisije pomaže da se taj strah drži pod kontrolom. Upoznaćete se i sa delom gde se brani pismeni rad; tamo ispitivači često samo prolete pogledom kroz vašu procenu rizika, tražeći ključne elemente poput metoda i zaključka, dok je u delu za pravilnike svaka reč važna.

Skripte i materijali: Digitalni ili štampani pristup?

Na forumima i u zatvorenim grupama često se vodi polemika o kvalitetu skripti. Neke su fenomenalno sređene i štede sate lutanja kroz nepregledne zakonske tekstove, dok su druge zastarele i pune grešaka. Iskusni polaznici savetuju da se ne oslanjate slepo na jedan izvor. Ukoliko nabavite materijal za pripremnu nastavu, obavezno ga uporedite sa važećim propisima na sajtu Ministarstva. Dešava se da se u međuvremenu promeni nekoliko pravilnika, a da skripta i dalje sadrži stare podatke. Recimo, izmene u vezi sa zaštitom od požara, ili izbacivanje određenih pravilnika (poput onog za šumarstvo) iz programa, mogu stvoriti nepotrebnu zabunu. Primera radi, detaljne informacije o osvetljenosti radnih prostorija ili o graničnim vrednostima buke i vibracija moraju biti apsolutno tačne, jer vas mogu pitati razliku između akcione i granične vrednosti sve do konkretne cifre u decibelima.

Iako je digitalna forma praktična za pretragu, mnogi se kunu u štampane materijale kada je reč o samom pismenom delu. Pošto je u nekim periodima literatura bila dozvoljena, a sada uglavnom nije, veština snalaženja sa suštinskim znanjem je ključna. Preporučuje se da naučite napamet osnovne klasifikacije štetnosti i opasnosti, kao i metodologiju izrade akta o proceni rizika. Na dan ispita, vaš najbolji saveznik biće dobro organizovana sveska sa ručno pisanim konceptima, ukoliko vam dozvole da je koristite, ali i sposobnost da na osnovu zdravog razuma i poznavanja tehnološkog procesa izvedete zaključak o riziku.

Najčešće zamke i pitanja koja obaraju kandidate

Da biste izbegli sudbinu onih koji izlaze i po osmi put, morate znati gde se najčešće greši. Pitanja iz zaštite na električnim postrojenjima i gradilištima su kamen spoticanja. Ispitivači vole da pitaju pokretne električne izolacije, zahteve za masine za laksu upotrebu, ili elaborat o uređenju gradilišta. Postoji čuveno trik pitanje: „Preko koje visine se smatra rad na visini?", gde se očekuje da navedete da je prema opštem pravilniku to 2 metra, ali postoje specifični pravilnici gde je to 3 metra. Bezbednost na radu je polje gde detalji znače razliku između položenog i palog ispita. Na primer, razlika između uzemljenja i kratkog spajanja, ili kumulativna masa tereta za žene, pitanja su koja traju svega nekoliko sekundi, ali ostavljaju trajne posledice po samopouzdanje ukoliko ostanete bez odgovora.

Što se tiče pravne regulative, neophodno je pažljivo proučiti ugovore o osnivanju Evropske unije i suštinu pojedinih konvencija. Nekada je dovoljno znati samo naziv, ali neretko ispitivač postavlja potpitanja koja zadiru u suštinu. Takođe, nemojte zanemariti ni prvu pomoć. Pitanje o tome šta treba da sadrži prostorija za prvu pomoć ili koliko zaposlenih mora biti osposobljeno deluje jednostavno, ali se često zaboravi u moru komplikovanijih tehničkih podataka. Na kraju, savet koji se provlači kroz sva lična iskustva je da ne odustajete. Ukoliko zapnete, komisija ima običaj da pomogne potpitanjima ako vidi da ste učili i da imate tremu. Ali ukoliko primete blef i neznanje osnovnih pojmova, neće tolerisati. Zato je potrebno ući u suštinu svakog pravilnika i razumeti zašto je nešto napisano baš tako.

Profesionalni saveti za dan ispita i period posle

Na sam dan ispita ključna je hladnokrvnost. Ponesite dozvoljenu literaturu (ukoliko je u vašem terminu dozvoljena), ali pre svega ponesite smirenost. Videli ste na primerima sa seminara za bezbednost i zdravlje da je forma ispita stroga, ali pravedna. Kada uđete u prvu sobu, ne žurite. Saslušajte pitanje, organizujte misli i dajte koncizan odgovor. Ako počnete da pričate široko i neodređeno, ispitivači će vas prekidati i tražiti suštinu, što može dodatno povećati nervozu. Upamtite da je dozvoljeno da pravite beleške dok razmišljate o odgovoru. U pismenom delu, ne bacajte se odmah na pisanje. Prvih pet minuta iskoristite da se prisetite svih aspekata radnog mesta koje ste dobili. Podelite papir na smislene celine, navedite opasnosti, mehaničke i biološke štetnosti, pa tek onda krenite da popunjavate formular. Iako ste pod vremenskim pritiskom, dva sata su sasvim dovoljna ukoliko ste metodu uvežbali kod kuće.

Nakon položenog ispita, tržište rada je otvoreno. Bilo da birate da se zaposlite u agenciji za bezbednost i zdravlje na radu ili unutar privrednog subjekta, vaša odgovornost tek počinje. Iako je posao dinamičan i često zahteva terenski rad, obilaske firmi i učešće na kontinuiranim edukacijama, on pruža ogromno zadovoljstvo jer radite na očuvanju ljudskog zdravlja i života. Razmišljajte o daljem usavršavanju, jer se propisi menjaju, a vaša vrednost na tržištu raste sa brojem uspešno rešenih izazova u praksi. Iako neki stariji zaštitari sa zavišću gledaju na novajlije koje su „brzo prošle", konkurencija je zdrava i tera celu struku napred. Kolegijalnost i razmena znanja, upravo poput one na specijalizovanim forumima, ono je što čini kičmu ove profesije. Srećno!