Kompletan vodič kroz beogradska pozorišta - utisci, cene karata i najbolje predstave

Beogradska pozorišna scena doživljava malu renesansu. U moru komercijalnih sadržaja, razgovori na forumima otkrivaju da publika ipak traga za kvalitetnom glumom, oštrim humorom i predstavama koje ostavljaju dubok utisak. Kroz iskustva brojnih posetilaca, izdvajaju se jasne preporuke, ali i razočarenja. Ovaj vodič objedinjuje sve što treba da znate: od toga kako doći do karte za 200 dinara, do toga koje su predstave trenutno apsolutni hitovi.

Jedan od ključnih zaključaka iskusne publike jeste da dve harizme ne gine urnebes - kada se na sceni nađu dva izuzetno snažna izvođača, energija prosto eksplodira. Bilo da je reč o novoj predstavi ili proverenom klasiku, hemija među glumcima često presuđuje. U nastavku ćete pronaći odgovore na pitanja koliko košta karta, da li se i dalje igra "Moj prvi put", i gde pronaći najbolje mesto u publici.

Kako do povoljne karte - tajne pozorišnih popusta

Velika prepreka za mnoge ljubitelje daske koja život znači jesu cene ulaznica. Ipak, iskusni posetioci otkrivaju nekoliko proverenih ruta.

Narodno pozorište već godinama neguje tradiciju „stajaćih karata“. Pola sata pre početka predstave, ako je ostalo slobodnih mesta, moguće je kupiti kartu za svega 200 dinara. Iako su namenjene trećoj galeriji, često se dešava da publiku prebace u parter. Jedna članica foruma prepričava: „Kupila sam kartu za galeriju za 200 dinara, a prebacili su nas u parter. Gledala sam Ženski orkestar iz prvog reda.“ Ova pogodnost važi i za veliku i za malu scenu, ali se preporučuje da dođete ranije i budete spremni na „lov“ na slobodno mesto.

Pozorište Slavija nudi jedinstvenu akciju: prvog, drugog i trećeg u mesecu, ulaznice za sve predstave koštaju samo 300 dinara. To znači da za simboličnu sumu možete pogledati šarolik repertoar - od komedija do ozbiljnih drama. Blagajna radi do 21 čas, pa je lako uskladiti kupovinu posle posla.

Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP) povremeno organizuje pravu pometnju. Tokom januara i februara znaju da spuste cene na 100 i 200 dinara za većinu predstava. Jedna posetiteljka prenosi svoje iskustvo: „Došla sam u pola devet ujutru, a red je već bio do kraja zgrade. Ljudi su satima čekali, delili su brojeve, ali je vredelo - ugrabila sam karte za Šine, Zmajeubice, Dnevnik o Čarnojeviću i Mletačkog trgovca.“ Ipak, budite spremni na organizovani haos; ona dodaje da su se neki toliko gurali da je obezbeđenje moralo da interveniše. Zato se savetuje da dođete rano, čim se oglasi početak prodaje za naredni mesec.

Tu je i Klub ljubitelja pozorišta, koji članovima omogućava popust do pedeset odsto na odabrane predstave. Jedna korisnica je za kartu za Rebeku u Madlenijanumu platila 500 umesto 1000 dinara. Članstvo donosi i kataloge sa kuponima koje možete kupiti za hiljadu dinara, a unutra se kriju vaučeri sa popustima od trideset do pedeset odsto. Jedan promoter ih redovno nudi ispred Pozorišta na Terazijama; dovoljno je sačekati ga posle predstave.

Predstave o kojima bruji publika - od komedija do teških drama

Na osnovu žustrih forumskih debata, nekoliko naslova se konstatno izdvaja. Evo šta ljudi kažu, bez ulepšavanja.

Velika drama u Narodnom pozorištu je predstava za sva vremena. Neko kaže: „U jednom trenutku se smejem, u drugom plačem. Ostavlja ogroman uticaj i materijal za prepričavanje dugo posle predstave.“ Savetuje se da karte uzmete odmah po izlasku repertoara jer se brzo rasprodaju; blagajna ponekad uputi direktno na Klub ljubitelja pozorišta. Često je sve rasprodato već prvog dana.

Gospođa ministarka u izvođenju pozorišta Boško Buha ostavlja publiku bez daha. Specifičnost je što sve ženske uloge glume muškarci, a jedina žena na sceni tumači lik dečaka. „Goran je maestralan kao ministarka. Uspeli su da spoje Nušića sa sadašnjošću; kad kaže ‘žalite se šefu grada, to je neki mali, ne zna on ništa’, cela sala urla od smeha.“ Predstava se zbog svoje popularnosti često igra u gostujućim salama poput UK Vuk Karadžić, pa čak i u Novom Sadu. Ulaznice po pravilu planu brzinom svetlosti.

Kad su cvetale tikve u Beogradskom dramskom pozorištu izaziva podeljene, ali pretežno oduševljene komentare. „Predstava je teška, emotivna, ali je treba pogledati. Marko Živić je potpuno nestao u liku - njegova mimika i pokreti donose toliko toga bez ijedne reči.“ Pojedini su istakli da se osete nelagodno, ali upravo to svedoči o snazi glume. Karta za veliku scenu košta 1200 dinara, ali i ovde postoje popusti za rezervacije preko interneta.

Čikago u Pozorištu na Terazijama dominira među mjuziklima. „Gledala sam ga pet puta i planiram bar još jednom. Glumci, pesme, kostimi - sve je na svetskom nivou.“ Iako su se pojedinci žalili na to što u publici ima dece, većina se slaže da je ovo najkompletniji mjuzikl na domaćim daskama. Cene se kreću od 700 do 1500 dinara, a povremeni popusti od trideset do pedeset odsto dodatno privlače publiku.

Let iznad kukavičjeg gnezda u BDP-u je ostvarenje u koje se polaže veliko poverenje. „Dragan Bjelogrlić je izvanredan, ali Marko Živić krade svaku scenu. Tako verno dočarava psihijatrijskog bolesnika da sam ostala bez reči. Predstava traje dva i po sata, a proleti u trenu.“ Prisustvo školske dece ume da umanji doživljaj, jer neki smatraju da je tema suviše teška za najmlađe.

Publika voli i crni humor. Generalna proba samoubistva (na programu Zvezdara teatra) slovi kao jedna od najsmešnijih predstava. „Niko me nije nasmejao tako kao ta dvojica. Mislila sam da su osrednji glumci, ali su me totalno razuverili - obojica su sjajni.“ Slične pohvale idu i na račun Histerije u JDP-u, za koju se kaže da je genijalna, dinamična i duhovita.

Za one koji traže nešto lakše, a opet kvalitetno, tu su Čikaške perverzije, komad koji izaziva ovacije gde god se pojavi. „Predstava je urnebesna. Dragan Jovanović je blesav totalno, publika pada od smeha.“ Karte za gostovanja u Novom Sadu bile su razgrabljene čim su puštene u prodaju. Eling sa fantastičnim Ljubomirom Bandovićem i Pavlom Pekićem redovno puni sale; ljudi ističu da je hemija između glumaca takva da se nikada ne zna šta će izmamiti novi talas smeha.

Vodič po pozorištima - gde ići, šta očekivati

Svaka kuća ima svoj šmek. Evo kratkih orijentira na osnovu onoga što publika kaže.

Pozorište na Terazijama je sinonim za mjuzikl. Osim Čikaga, svakako treba pogledati Cigani lete u nebo, Zona Zamfirova i Briljantin. „Ne može se porediti sa filmom - ovde sve živi, boje, pesme, energia. Posle predstave publika aplaudira dvadeset minuta.“ Mesta u parteru su stepenasto podeljena, pa se odsvud dobro vidi. Cene su više nego u dramskim pozorištima, ali se tokom decembra često umešaju akcije sa pola cene.

Zvezdara teatar je bastion proverenog glumačkog umeća. Ovde se igraju predstave kao što su Dobrodošli u Srbiju, Laza i paralaza, Savršen kroj, Tramvaj zvani želja. „Nikada ne daju popuste, ali uvek je krcato jer znaju da vrede.“ Za Klaustrofobičnu komediju iz ove kuće se priča da je dobila nagradu publike na Danima komedije. Umetnički direktorijum očigledno zna šta publika želi.

Atelje 212 je oduvek bio sinonim za avangardu. Međutim, poslednjih godina podeljena su mišljenja. Dok neki hvale Tango, Terapiju i Avgust u okrugu Osejdž, drugi se žale na haotičan izbor. „Strujosek mi se nije dopao - bespotrebno teške poruke, a sve plitko.“ Ipak, za Kazimir i Karolina gotovo jednoglasno tvrde da je najgora predstava koju su ikad gledali. Atelje ipak ume da iznenadi: Makbet sa mladim glumcima razbija predrasude, a Posetilac (filozofski dijalog u podrumu) tera na duboko razmišljanje.

Beogradsko dramsko pozorište (BDP) poslednjih godina ređa hitove. Pored pomenutih Tikvi i Leta, sjajne kritike dobijaju Harold i Mod i Eling. „Milena Dravić nije odglumila Mod - ona jeste Mod. Predstava je smešna, tužna, puna životnih istina koje zaboravljamo.“ Delirijum tremens je nezaobilazan za one koji vole priče o pozorištu i alkoholu; kažu da igra Predraga Ejdusa ostavlja bez daha. Trpele su potresna priča o sedam žena na robiji zbog ubistva nasilnika - publika iz sale izlazi u suzama.

Narodno pozorište pored Velike drame ima još dragulja. Na maloj sceni Raša Plaović igraju se Zagonetne varijacije, za koje se kaže da su „najbolja predstava na ovoj sceni“. Dama s kamelijama izaziva oprečne stavove: dok jedni ističu raskošne kostime i muziku, drugi smatraju da je scenografija skromna, a glavni glumci neubedljivi. Ipak, mnogi priznaju da je Nebojša Dugalić uvek maestralan. Za Staklenu menažeriju se govori da je vrhunska drama sa odličnom glumom, dok Veličina pozornice omogućava raskošne postavke na velikoj sceni.

Madlenijanum u Zemunu privlači publiku mjuziklima i koncertnim izvedbama. Osim Rebeke (koju su mnogi nazvali sablasno lepom), zapažen je Veliki Getsbi, mada su se neki žalili da je režija mlaka. Jadnici na engleskom jeziku sa srpskim titlom oduševili su i najveće skeptike: „Orkestar, gluma, scena - svi su maestralni. Nebojša Dugalić je fantastičan i pevački i dramski.“

JDP nastavlja da neguje teatar na visokom nivou. Hadersfild je predstava posle koje ljudi satima ne mogu da dođu sebi. „Neboša je genije. Cela sala je bila na nogama, plakala sam od emocija. To se ne može prepričati - mora da se doživi.“ Unosno mesto je satira koja uvek ostavlja gorko-smešan utisak, dok je Razbijeni krčag uz Nebojšu Glogovca siguran pogodak.

Skriveni biseri i predstave za izbegavanje

Ne zavređuje svaka predstava svoju cenu. Evo nekoliko iskrenih upozorenja i neočekivanih preporuka.

Predstava Pazi s kime spavaš u Akademiji 28 izazvala je burne reakcije. Dok je neko opisuje kao „divnu, smešnu, punu energije“, drugi tvrde da je „najodvratnija stvar ikad viđena u pozorištu - celokupni dijalog se sastoji od stihova iz domaćih pesama, nema ni trunku smisla“. Slično je i sa Kabareom “Cabares cabarei” Zijaha Sokolovića: jedni kažu da nikad nisu više plakali od smeha, dok druge vređa neprestano psovanje i vulgarizacija.

Ana Karenjina u Madlenianumu je prema rečima publike „modernizovana sa disko kuglom, potpuni promašaj“. Ipak, nekima se dopada. Mamma Mia na Terazijama oduševljava bez obzira na prevedene songove; Jelena Jovičić je, kažu, rođena za tu ulogu. Sa druge strane, Palilulski roman u BDP-u je „bezveze, mlako, bez ikakvog utiska“. Staklena menažerija i Zagonetne varijacije ostavljaju snažan utisak, pa ih vredi potražiti.

Poklonici Nušića nezaobilazno moraju da odgledaju Gospođu ministarku (tj, onu mušku verziju) i Ožalošćenu porodicu - iako povremeno izaziva podeljene komentare. Za ljubitelje crnog humora, tu je Bure baruta u JDP-u („mnogo jači utisak nego film“) i Klaustrofobična komedija („ekipa - Bandović, Cvijanović, Štimac - sjajni“).

Kako pronaći predstavu po svom ukusu

Forumska iskustva pokazuju da ne postoji univerzalna preporuka - neko voli jeftin humor, drugi traži filozofske dijaloge, treći mjuzikle sa raskošnom scenografijom. Evo nekoliko smernica:

- Ako tražite komediju koja nije prostačka, posegnite za Sviraj to ponovo, Sem (BDP), Gospođom ministarkom (Boško Buha) i Elingom (BDP). To su predstave u kojima se smejete a da pritom ne crvenite.

- Za teške drame koje teraju na razmišljanje, obavezno pogledajte Veliku dramu, Hadersfild, Kad su cvetale tikve i Trpele. Ponesite maramice.

- Za mjuzikl se ne možete prevariti sa Čikagom, Ciganima, Rebekom i Mamma Mijom. Izbegavajte Veličinu (Grk Zorba) jer većina kaže da je dosadna uprkos dobrom ansamblu.

- Za najpovoljnije veče pratite akcije u Slaviji (prvi dani u mesecu) i narodnom pozorištu (stajaće karte). JDP-ova prodaja karata za 100-200 dinara u januaru/februaru je prilika koju ne treba propustiti, ali budite spremni na dugo čekanje.

Koliko traje predstava i gde su najbolja mesta

Na osnovu višegodišnjeg iskustva posetilaca, evo nekoliko praktičnih informacija: predstave na Terazijama prosečno traju oko dva i po sata, uz bis koji često preraste u mini koncert. U BDP-u i JDP-u trajanje varira od sat i po do tri sata. Kad birate mesto u parteru, u većini pozorišta redovi su stepenasto podeljeni - posebno na Terazijama, gde se sa svakog sedišta dobro vidi. U Narodnom pozorištu treća galerija ume da bude prilično udaljena, pa se preporučuje nošenje dvogleda; ipak, za 200 dinara niko se ne buni. U Slaviji mesta nisu numerisana osim pri online prodaji, pa se gledaoci naguravaju. Izbegavajte poslednje redove u Ateljeu 212 na sceni Petar Kralj - akustika i vidljivost umeju da budu problematični.

Sezona, gostovanja i kako pratiti repertoar

Pozorišna sezona u Beogradu zvanično traje od oktobra do juna, ali se tokom leta mogu uhvatiti gostovanja. Novosadska publika često dobija priliku da vidi beogradske hitove; Državni posao u Pozorištu mladih izaziva takvo interesovanje da karte nestanu za jedan dan. Zona Zamfirova i Čikago redovno gostuju u SNP-u i drugim gradovima. Za najsvežije informacije najbolje je pratiti sajt Kluba ljubitelja pozorišta i službene stranice pozorišta; blagajne često daju korisne savete, a jedna posetiteljka otkriva: „Kad nisam mogla da nađem karte za Veliku dramu, blagajnica me uputila na Klub ljubitelja i tamo su imali rezervisane kontingente.“

Da li ići sami u pozorište?

Sve više ljudi postavlja pitanje da li je prihvatljivo doći solo. Iskustva govore da nema razloga za brigu. „Kupila sam kartu i otišla sama kad niko nije mogao. Nije mi bilo glupo - ionako za vreme predstave ne pričate, a posle sam otišla na piće i u glavi prebirala scene.“ Drugi dodaju da je lepše kad se utisci mogu podeliti, ali da se ništa ne gubi ako se jednostavno prepustite magiji scene. Nekoliko forumaša se dogovorilo da javno pozovu nepoznate ljude; jedna je čak poklonila kartu za Pokondirenu tikvu jer je bila bolesna. Ta vrsta zajedništva je upravo ono što pozorišnu publiku drži na okupu.

U svakom slučaju, beogradska pozorišta trenutno nude toliko toga da bi šteta bilo propustiti priliku. Bilo da ste ljubitelj crne komedije, mjuzikla, ili drame koja vas trese danima, naći ćete predstavu koja će vas ili oduševiti ili bar podstaći na burnu raspravu - a upravo to je i suština živog teatra. Samo izađite, nađite kartu (bilo za 200, 500 ili 1200 dinara) i prepustite se čaroliji koja nastaje tamo gde se spoje reč, pokret i emocija.

Ako se dvoumite odakle da počnete, setite se reči jednog anonimnog posetioca: “Dve harizme ne gine urnebes, a kad se još spoje dobra režija i originalan tekst, to je magija koja se dugo pamti.”